Page 80 - KUCANJE

У то време, црквењак при овом храму био је
деда Момчило из Спанца. Он је причао, седећи у
нашој кући:
– Мене је спасао отац Илија, Бог да му душу
прости. На пијаци у Куршумлији добијем, после
Првог рата, неке књиге на поклон. Дођем кући и
седнем да читам. Те године одем у суботаре и
станем проповедати све најгоре о вери својих
предака. Чује за то отац Илија и дође код мене
кући. Три дана он није излазио из мог дома. Кад
је отишао, ја сам већ био његов црквењак, нек’
му је лака земља – рече, мало поћута, па нас-
тави:
– Други дан Светог Стевана ратне 1943. го-
дине ушао сам у цркву да упалим кандила пред
свету Службу, а отац Илија је остао с двојицом
парохијана овде у кући. Дошли су да пријаве
крштење и узму свету водицу за дете. Свеш-
теник Илија седео је, ево овде, за столом и запи-
сивао име детета које је дао на водици. Они су
стајали, тако ту (показа руком на врата). Отац
Илија ми рече: „Иди упали кандила.” Узмем
благослов и пожурим у цркву. Кад сам палио
кандило пред Господњом иконом, а њега ме је
духовник научио да првог палим, чуо сам
пуцње. Истрчим из цркве и видим ону двојицу
где беже преко поља ка Кашевару. Четници у
Соколани преко пута нису стигли ни метак у цев
да ставе, а војвода каљајски лежао је мртав у
својој свештеничкој канцеларији, ево овде – ру-
ка деда Момчила заустави се крај кревета где
спавасмо сестра, брат и ја.

78