Page 60 - MILISAV IZ JOŠJE

− Како ропство, каки бакрачи?!
− Дужничко! Изветри ти из главе све што си
учио у Павлове и моје школе! Човек не сме да
постане роб!
Таст ме примио лепо, а таште било мило:
− Ако синко, ако, да ударите на куће кров.
Ако ја морам да трпим свекрву и свекра под ис-
ти кров, моја ћерка баш не мора, имамо паре за
толико!
− Кад ће ги врнеш? – питао ме таст, кад је
бројао паре из сламарице.
− На лето.
− Држим те за реч.
Тако ти се ја пустим по наднице, ’де год сам
чуо да неко зове. Куј те пита што ти пуца ки-
чма! Мал’ ми усфалило пара на крај лета да ти
се лепо раздужим. Е ту је ускочио Тиодор.
− Еве, продао сам прасићи, била добра цена.
Иди му носи, да не будеш више роб. Деда се с
теб’ има да поноси!

Сутрадан ете ти га поштар.
− Милисаве, има да частиш, овде се потпи-
ши! – пружио ми папир – стиг’о ти позив за
војску!
Тиодор одма’ пуцо по терасе:
− Кад сам и ово дочеко, није ми жао да ум-
рем! Снајка, кољи петла!
Радојка се окоњурила, не зна ’де ће.
− Е не би ти ја остала са ови твоји сама у
двориште, али морам због будућнос’!
− О чем причаш?

59