Page 59 - MILISAV IZ JOŠJE

− Да он нешто њој ради, све би било дру-
кше! – проговорио деда, видно љут.
− Ћути, ти си као испрвице био бољи! Мо-
рала сам те чекам да порастеш!
Како је баба смела то пред мен’ да му вели −
и дан данас се чудим.
Ту прву ноћ, под плочу, Радојка ти била гора
од ону секретарицу Југослављевог брата, мал’
фалило да заљуља и кућу! Тако ти она почела
мен’ да награђује кад испаднем добар, па ти ви-
ди шта ти следује ако ич ниси по њенем!
Сабајле ти љуљно први снег, а после подне
ете ти је киша. Плоча се напила с воду, кол’ко
’оћеш, па ти у наше сопче сам’ пиша. Шта ћу
сад?!
− Ајд’ дидемо там’ код ови моји – молим је
ја кад смо легли – у стару кућу.
− Нећу да чујем! Ја се код њи’ не врћем!
− Ће уватимо упалу плућа! Дал’ си луда?!
− Боље и то нег’ да се врћем у средњи век!
− Радојка, немо’ ми то радиш!
− Сутра има дидеш код мојега оца.
− Шта ћу там?
− Да се узајмиш за кров! – стаде она све са
себ’ да скида, видим ја шта има и ноћас да бу-
дне − им’у паре, сто посто!
− Идем сабајле! – скидо се и ја.
− Дођи да ме загрејеш!
Тиодор ме ’тео да убије:
− ’Де ће дидеш?!
− Таст ми је!
− Да паднеш у ропство!

58