Page 57 - MILISAV IZ JOŠJE

има прођем у брак − ки на неке робије. А таки
је дана и било сас моју Радојку. Кад ти се она
ускописти, још онако љубоморна ки рис, па по-
виси глас, боље ти је да си у самице. Куј там’
па има да те дира, тишина и квит!
Певаљку су китили с паре, нико није мог’о
да им стане на пут. Богомир сабрао сам оне но-
вчанице с Титину слику, па мал’ мал’ он ти их
добро опљује, као не мож’ другачије да и зале-
пи за ’армонику.
Свадба ти је така лепа испала, свак је радио
слободно шта је ’тео. Зашто тако људи раде и
шта и’ то значи, мен’ није било јасно.
− Ту ти нико није због теб’ дош’о – реко ми
деда.
− Како то?
− Шта ти мислиш, кад те сретну у село и пи-
тују: Јели, кад ће се жениш, да њи брига!
− Навалили сви!
− Знају они да ће бидне добра свадба код
Тиодора, и да сам оставио ракију кад си се ти
још родио, па је има да отворим кад треба! Они
себе сам гледу, а овам’ као брину за тебе и теру
те да се жениш што пре!

Моја ти Радојка, чим улегла у нашу кућу, по-
чела да мења правила. Те види како ти је одена
прљаво, те што се деда не изува пред врата кад
већ иде из штале, те што је моја мајка тако ћут-
љива сас њу (значи ја ју нисам добра)...
− Ако мислиш да ћу ти ја перем ноге – прво
ми то рекла – од тај пос’о неће буде ништа!

56