Page 56 - MILISAV IZ JOŠJE

скида са осматрачницу. Ћерка се сам смеје, а
жена ни маше, мал’ фали да не прегазе! Куд
још плати да изгинем, мен’ уватио стра’, једва
чекам да се скинем! Е тај се возач на свадбе
одушевио с мога Тиодора и његови другари кад
су стали да пуцу на јабуку. А она ти увезана у
триста жице, па укачена на највећу тополу у
три села. Бију ти они, могу слободно, нем’ кој
да и’ брани.
− Отворише фронт! – смеје се возач – мла-
денци, дал’ о’д има нека бачва, да ве мал’ про-
возам?
− Нема нити ће је има!
− Онда ви остаје сам живот, он ће ве прово-
за боље нег’ ја!
Старојко није тео да се скида са крова и да
иде кући док није поломио и задњи цреп.
− Куд га укачисмо там’ гор’, овако мокрог!
Пијаног и Бог чува − он се неће поломи, до по-
следње ћерамиде има тај да тера! – Богомиру
било криво, али касно.
Тиодор је на венчање сабрао све попове из
Рибарске реке, а били неки и са стране Бог те
пита одакле. Мен’ после звали на информа-
тивни разговор због једнога од њи’. Те шта ће
ти он, те јел’ знаш да је лежао дваес’ године на
робије, те немој се правиш да га не знаш, а знао
си да те баш он венча... Сава Банковић, прота,
тако се баш звао. Де га наш’о деда − и дан
данас ми није јасно. Човек неки много фин, куј
би реко да је робијаш! А можда је Тиодор ’тео
(− то га никад нисам пит’о) да ми покаже како

55