Page 75 - MILISAV IZ JOŠJE

Наједама ти укочише они сви. Добро прође
све − помислим се ја. Кад ти дувераши сви уг-
лас ударише другу песму: Оd Тоpоле, оd Тоpо-
ле, pа dо Равне Горе...
Стаде цика, вика и бежање под шатор, горе
било него ондак на сабор кад ми изручисмо
змијкчиће и жабе у сред коло! Растури се ис-
пратница док си рек’о кекс!
Није прошло пола сата, ете ти је милиција из
град.
− Куј певао? – питују домаћина прво.
− Нем’ ти појма, ја сам био у шатре! − рек’о
и’ деда.
− Први пут и’ видим у животу! – тврдио Бо-
гомир.
− Ја с’ тем немам ништа! – брецнуо се таст –
Зна се добро шта су за мен’ музиканти певали
под шатор!
После милиција покупила абер од једног чо-
века из нашег села што смо сви знали да цин-
кари за њи (још му дали да буде и поротник у
суду).
− Мен’ нису ни звали на ту испратницу! –
пожалио им се он. – Па ти види, с кога имате
посла! Ал’ знам добро све. Богомир је за све
ово крив!
Чича је био у затвор три дана и ноћи. Пре-
били га ки мачку. Није мог’о сам да дође кући.
Тиодор упрег’о краве у кола, па га уз’о из апс.
Смрдео је на црни лук месец дана, таке ти тамо
он облоге носио по куће. Из кревет устао тек
седми дан да помокри крв. Мал’ фалило да и

74