Page 80 - MILISAV IZ JOŠJE

љуту, а он ти мен’ иструкује за Филипа све (те
још слабије чује, те да узима тај и тај лек...), и
удари печат.
− Чувај то Радојка, нећу ти понављам два
пута!
− Шта ће тебе то, Бог те убио! – не сиће се
она ’де ја бијем.
Кад је треб’о да крене на регрутацију, ја ју
рек’о: − Вади сад ти папири!
− Шта је тебе! Шта ће каже село! Куј ће по-
ђе за њега, ако га там’ одбију! Ја сам чула да
таке што не служе војску, у случају рата има
прве све да пострељ’у, им’у списак!
− Дај лекарска уверења, немо’ те робијам!
Филип је мене слуш’о све још од детета. Ја
ти њем’ увалим они папири и лепо га научим
шта има да ради.
Он ме послуш’о, љуби га отац, не мож’ бити
боље! Кад је на регрутације потег’о с оне ле-
карске извештаје од Кулина бана још, они га
одма’ послали код специјалисте на додатни
преглед. Уш’о ти он код тог војног лекара, кру-
пан неки човек а драо се на њега ки да је сто
посто глув:
− Ти не мож’ да служиш војску, ни под та-
чком разно!
− Немо’ те молим вас, ки Бога ве молим! Ја
морам да служим, ил’ се код мен’ у село не вр-
ћем!
− Добро, добро! Сестро спреми га за пре-
глед!

79