Page 79 - MILISAV IZ JOŠJE

− Ти га погоди! – шапће ми Брана – Циганче
ће падне на аудиције!
− Доста војниче! Јел’ има куј други да се ја-
ви?!
Сви ћуте, а Циганче силази са бине ки по-
кис’о миш. Онда ти Кричак прозва једног Хр-
вата, а овај ти се опире, те нешто му грло отка-
зало, те им’у о’де бољи певачи...
− Излази, војниче, овам’ гор’ код мене!
Тако ти ми добисмо певача − он напред а ми
сви за њим. Брана и ја ти сам’ отварамо уста,
јечи песма по онем игралишту (по ком смо по-
сле играли и то коло).
Играм коло, па се сетим деде: пао би у кре-
вет сто посто и дај Боже да би претек’о, кад би
све ово на војничке заклетве вид’о!
Е тад мене пуко филм! Закун’о сам се у себе,
ал’ ки никад пре: Из нашу кућу у ово ваше
коло неће ви се увати, очију ми, више ники да
ви игра!

Е зато сам мојем сину, Филипу, још кад је
био баш мали па лежао неку дечју болес’ ја чу-
вао од лекара папири сви. У једноме написали,
како ти он мал’ не чује на лево уво, а на десно
све. Фала Богу, то њем’ прошло за час! Од тад
ти он прочуо, боље него пре. Радојка и ја мо-
рали смо се свађамо, кад ни тако дође, чак у ба-
ште, јер ти он и кроз зид од собе добро чује све.
Ја ти онда нисам био лењ, па ти сваку трећу го-
дину код оног истог ушног лекара (знао сам га
добро из град), однесем божићњара и дедину

78