Page 78 - MILISAV IZ JOŠJE

Тиодора сам се сетио на припреми за закле-
тву. Стојимо ти ми сви постројени на игра-
лиште и понављамо војничку заклетву, кол’ко
’оћеш пут − јер кад ови из Титоград високи
официри тај дан о’де на заклетву дођу, наш ко-
мандант касарне неће да црвени од нас − војска
мора да је говори у један глас. А тај ти је наш
командант био из неког села горе код Брзеће,
мали неки човек, а презивље се Кричак − никад
чуо несам да мож’ се човек баш тако зове. Е он
ти је навалио са бине, тражи добровољца куј
зна добро да пева. Уби се једно Циганче, што је
путовалао сас нас, из Грштак, јављајући се:
− Еве могу ја!
− Овог неће узне сигурно! – шапћем ја Бра-
не.
− Ајд’ војниче да чујемо твој глас! – каже
њему Кричак, кад види да се сам’ он јавља.
Циганче иступи пред сви нас, па право се
укачи на бину код команданта.
− Другови војници – каже ни Кричак, а по-
гледује овога добровољца из Грштак – заклетва
чим се положи, мора се развије спонтано песма
Друже Тиtо ми tи се кунемо и после Коза-
рачко коло! Један мора песму да поведе – ок-
рете се Циганчету − ајд’ да чујемо каки ти је
глас!
Пева ти он ки славуј (они зна’у да свиру
сви), а Кричак га враћа. Друже Тиtо... па Дру-
же Тиtо не да му диде даље ки да је он неки
диригент!

77