Page 91 - MILISAV IZ JOŠJE

− Добро, ондак ти размисли о свем’!
Убеђује ти он мене како то није никаки грех!
Наплаћује се ратна одштета од богате Швабе,
за у Први и Други рат! Им’у они много, то што
и’ он изшанерише, није там’ никака пара! А и
шта ће њима више! На крају ми вадио значку:
− Ја ти радим за државу!
− Каку државу, каки бакрачи?!
− Ову нашу, ал’ тајну!
− Како то?
− Кад им шта устреба, они зову мене!
Дигнем се дидем, а цео хотел ми се љуља ки
да сам балон ракије попио. Изађо’ на кишу, па-
да ли пада, па ти дођо’ себи:
Не дај се Милисаве! Шта би рекли Павле и
Тиодор о овем?! Пакао је то!
После сам био у Комунално, да питам дал’
им треба чистач. Ту сам пољубио врата, од по-
с’о нем’у ништа за мене. Кад сам био на ка-
пију, на мен’ се сажалио портир:
Друже, видим да си са село.
− Јесам, из Јошје.
− Иди одма’ у гумару, кажи да те Јанко ша-
ље, њима треба чистач ки лебац.
Трк ти ја там’ де ми човек рек’о. Кад и там’
има портир.
− А ти омладинац, ’де ћеш?
− Тражим пос’о!
− О’де тога нема ни за нас!
− Јанко из Комунално ме шаље!
− Он те посл’о, па што не кажеш? Јел’ си
пон’о папири?

90