Page 90 - MILISAV IZ JOŠJE
P. 90
Тако ти ја ту богомољу проведо баш на по-
сно, у апс! Сети се ја одма’ куј ме откуцао, ни-
је било тешко. Кад сам у воду загазио, мен’ ви-
д’о син од оног нашег цинкаре у село (што је
био поротник у суд), тако ме то ’тело. Знам ја
добро да и’ је то наследно, ал’ сам се понадо да
је овај млађи мало бољи човек од оца (играли
смо фузбал кол’ко ’оћеш пут и били другари у
школу).
Шта ћу, куд ћу, ајд’ у варош да тражим неки
пос’о. Тумарам по оне улице, био кишни дан,
до мен’ стаје лимузина, мал’ фали да ме пре-
гази.
− Исписник! – ете ти га онај шанер са регру-
тације – шта те мучи?
Отворио прозор од кола, на њем’ кајле дебе-
ле ки прс’ око врата, и сам’ се смеје.
− Пос’о!
− Упадај у кола!
Били смо на пиће у хотел Европа, ударили у
причу.
− Има се сам’ смејеш, ки ово ја! Нема више
да обесиш нос!
Убеђује ме он да пођем сас њега у Немачку и
будем му помоћник.
− Ти сам седи у кола, ја ћу да радим!
− Немам положено!
− ’Ће и то завршимо, о’де за час! Ко ти сад
све не вози, а да не научиш ти!? Не брини за
то!
− Па не знам!
89
