Page 94 - MILISAV IZ JOŠJE

рави, видимо је сви!” „Е њу сам’ овако ра-
здвојиш, па је после спојиш − и то ти је то!”
Тај ти се главни мајстор, кад сам поправљао
после и друге кварове у погон (тако ме то ’те-
ло), уверио да ја нисам неки фолирант.
− Извини Милисаве...
− Из Јошје!
− Милисаве из Јошје, ја ти нисам верувао!
Откуд то тебе, кад ниси био у школе? Откуд
знаш?
− Питај Николу Теслу! И он ти је имао све у
главе, није му требала ни школа ни папир!
И тако ти ја остадо’ све у исту фирму, до дан
данас. Несам ’тео да упаднем у пакао ки помо-
ћник шанера, па остадо’ цео век у три смене ки
манипулант по највећу врућину и смрад од гу-
ме, а највише сам радио на вулканизације!

Е за тај пакао, решио сам се исповедам код
једнога попа о’де из град (он ти пише књиге),
да не паднем там’. Има још време, није дотле
стигло, ал’ ћу признам све! Прво ћу му кажем
за ту пусту пур-пену!
Кад ти мен’ пукне филм, што сам стареји све
ми луђе ствари падале на памет. Филипу сам
испрвице наручио да ми из Швајцарску поша-
ље пур-пену (ону зидарску, там’ им’у праву).
− Шта ће тебе оцо, баш она? – питувао ме
син.
− Да покрпим рупе, на стару кућу, ’ће ни
уђу миши! – тако га превари’.

93