Page 95 - MILISAV IZ JOŠJE

Од ту прву туру, што ми посл’о, полазио сам
оног цинкару, ту у наше село, и његовог сина.
Ту годину купили ти они новог кеца, па се ше-
пуре кроз село. Ја сам чуо да и’ помогли ови за
које и раде, да га узну преко ред, испод цену.
Е, откад уђоше у кола, они сам’ врте по село,
обилазе све редом, и сам’ сниму шта се и где
ради − па право за град. Не мож’ се од њи жив
остане!
Једну ноћ дигнем ти се ја, па правац код њи
у авлију. Они кеца паркирали, ки поручено,
баш на пут. По онем мрклом мраку, у зло доба,
сви спав’у не чује се нико, ја ти лепо при-
клекнем код кеца и напипам ауспух. Пур-пену
(била ми у недра), сам’ добро промућкам и цев-
чицу од ње завучем дибље у ауспух, па пуни!
Нисам ’тео да иштрцам све. Таман кол’ко тре-
ба! Споља се не мож’ ништа примети, а унутра
стало пола спреја. Смешно ми било кад сам
стиг’о кући и залег’о у кревет. Ал’ не смем се
смејем, ’ћу пробудим Радојку. Куј се задњи
смеје, најслађе се смеје! − лепо људи још ода-
вно рекли.
Сутрадан ти био циркус. Сели они у кеца и
пошли за град. Њина кућа је там’ гор’ у један
сокак. Упалили кола и пустили се низ брдо, она
сам’ цакћу ки све нова. Ал’ кад су кренули уз
Чокотино брдо, она стала сам да пуцу ки на
фронт! Отворили хаубу, разгледали све, ништа
и’ није било јасно. Ајд’ да пробу још једама!
Оно још горе било, ки да возе тенк! Зарибао
мотор све! Шта ће, куд ће, ајд’ кући по фер-

94