Page 86 - MILISAV IZ JOŠJE
P. 86
је Хребељановић – помисли се ја, па ми било
жао деде.
− Данак у крв! – тера ти он даље, не мог’ га
слушам више. − Зна’у добро Швабе, да ни деца
им’у чисту крв!
− Каке Швабе, каки бакрачи?! – не могадо
да ћутим.
− Ови што купују децу?!
− Добро, деда, добро! – одману ти ја руком.
− Еве ти па читај! – извади из унутрашњи
џеп опет пожутели лист од новину.
− Ово смо читали! − вид’о ја кол’ко има са-
ти, он ми дао Цар Лазара pук на Јаdрану!
− То дол’ несмо!
− Нема ништа друго!
− Има, има, сам’ ти читај, јопет на глас!
− Види стварно има! – погледа ја боље,
одма’ под оно што смо читали о Албанију, на-
слов ’де пише: Чисtа крв срpскоgа нароdа!
− Не мог’ изгрешам никад, страна три тро-
јке да додај још два броја! Ајд’ ти лепо сад чи-
тај!
− Из београдских болница пуштени су већ
готово сви рањеници, који су преболели ране...
− И ја сам ти био там’!
− Нисам знао?
− Терај даље!
− Међу њима, било их је који су после десет
дана били толико оздравили, да су тражили да
их одма упуте у команде...
− Нису то знали за мен’ ни моји код куће, ја
и’ нисам ’тео сикирам!
85
