Page 92 - MILISAV IZ JOŠJE

− Несам!
− Врћи се кући, па донеси диплому из шко-
лу и остало што треба, конкурс је отворен још
два дана!
Тако ти ја упаднем на тај конкурс за чистача
тамо код њи’. Е ту сам им’о срећу. У комисије
за пријем радника, седи ти један од они мангу-
пи што су били у публике у Каник кад сам ос-
војио Први gлас.
− ’Де је тебе свирајче?! – познао ме одма’.
− Несам знао да и то треба!
− Јел’ ти жив деда?
− Јесје!
− Нек ти је са срећу рад!
Тако ти поч’о мене да тече радни стаж. Чи-
стио сам три године у погон, у три смене, и
свир’о и пев’о овема из комисије кад им се ’те-
ло. Кажу они ондак мене:
Милисаве, доста си био чистач! На обуку,
има постанеш манипулант.
Тако је и било. Једама ти се поквари конфек-
ционерка. Мајстор прекрстио руке крај маши-
ну, а плата му иде. Долазили су мајстори ре-
дом, ники н’уме ју оправи. Стајала ти она два-
три дана, и ови што у три смене раде за њом.
Загледам ја боље, о чем се ради, па ти шапнем
главнем мајстору на уво, да не види ники:
Там’ дол под папучицу, испод ногу, потуре-
на је танка гума, па конфекционерка нема си-
гнал!
− Јел’ си вид’о кад ју поставили?
− Несам, ал’ тако ми то дошло да знам!

91