Page 19 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje

4

Богомоља у Доброљупцима остала је у сећању
мог парохијанина Милорада Мијатовића. Седели
смо у његовом стану после освећења ускршње во-
дице. Рекао ми је да је чуо за моју књигу. Уз кафу
је казивао да је имао десет година кад је био при-
творен са својим најмилијим у један подрум у ро-
дном селу.
По старом обичају у Доброљупцима, селу у
лепој Жупи александровачкој, народ је свечано
обележавао сеоску богомољу. Окупили су се код
сеоског записа и после великог рата. Први пут су
били без свог свештеника који није смео да дође,
иако су га позвали. У тишини винограда и шљи-
вака молили су се Богу, кадили, секли колач. Обред
су водили старији сеоски домаћини који су знали
основне молитве. Тада је наишла „народна” мили-
ција, прекинула им богославље и све их притво-
рила у један повећи сеоски подрум. Овде су ћутећи
чекали од десет сати пре подне до једанаест сати
ноћу да их пусте.
 Излазите напоље и пазите, убудуће, шта ра-
дите  категорични су били милиционaри.
 И сад ми је тешко, оче, док вам ово причам 
завршио је своје казивање чика Милорад.

XVIII