Page 96 - Zaboravljeni Prota

пшеничног брашна. Дрва и осветљења нимало.
Морали смо сами куповати мале плехане пећи,
дрва, петролеј и лампе или свеће за осветљење.
За велику нужду ван бараке ископани су шан-
чеви, а за малу нужду обноћ били су намештени
уз врата чаброви, па и то се са страхом вршило!
А снег велики и цича јака. Услед велике не-
чистоће и глади и безброј вашију, настадоше бо-
лести: грозница, дизентерија, трбушни и пегави
тифус, туберкулоза, запаљење плућа итд. Ве-
лики помор. Мртваце су у масама износили из
барака и на гомиле трпали у тзв. „лафке” - мале
собе ван барака и ван логора, у једној шумици
сахрањивали у општу велику раку, бацајући
лешеве као џакове, не пазећи где је коме глава, а
где ноге, и најзад све засипали негашеним кре-
чем па затрпавали земљом! Командир логора бе-
ше неки Самарџијев, поручник, а по који пут до-
лазили су и виши официри ради увиђаја. Много
пута, тобож за неку „кривицу”, шибали су по-
једине логораше дебелим прућем, по голој стра-
жњици, до липтања крви. Од силних болова јаук
се чуо до неба. А много пута су их убијали као
зечеве пушком, јер су тобож хтели да побегну!
Новац су одузимали „на чување” и давали про-
сте хартије, које су у логору служиле као пла-
тежно средство. Пошту су спречавали, писма
цепали, а карте бацали на гомиле и спаљивали,
те нисмо месецима имали везе с породицама,
што је било једно велико душевно мрцварење!
Страже су биле јаке, а ограда око барака од жи-
це. Поједини одреди војника вежбајући се пева-
ли су, по наредби, на рачун Срба, Француза и

96