Page 133 - Zaboravljeni Prota

И четврто обраћам се теби, мила и драга
моја супруго. Ако је тело твоје мртво, душа ти је
жива и чуће ме.
Ти знаш да смо у јеку наше младости ступи-
ли у брак из чисте љубави. Никакви материјални
обзири нису нас руководили. Били смо с малим
сретсвима задовољни. Кад сам у почетку службе
био учитељ у селу, ти си варош оставила и у
село дошла без роптања. Газила си сеоско блато,
и радо си пешке ишла са мном чак у Ниш и на-
траг и ниси умор осетила! И срећно смо провели
пола столећа у браку. И доста си пропутовала по
свету и два си мора видела: Бело и Јадранско. И
Преспанско си језеро видела. И Охридско језеро
смо пребродили. Једино окупација нам је донела
горке часове, али и то је свршено на славу Ота-
џбине. И све те успомене сада на растанку с то-
бом отржем од заборава у циљу да олакшам ду-
ши и мојој и твојој. Ја сам мислио да ме ти над-
живиш, но ти ме претече смрћу. И преко своје
воље остави ме, да до свога гроба осећам огром-
ну празнину, тугу и пустош у животу! Зато мој
гроб одређујем да буде овде поред твога гроба,
да смо и мртви заједно као што бесмо у животу.
Јер из твога гроба, где лежи снага твоја, извире
сва мудрост и утеха моја. Мудрост је у сазнању
да смо овде сви пролазни, и да се треба спре-
мити за вечност; а утеха је у вери и нади, да ће-
мо се опет видети и да се пред лицем Бога не-
ћемо постидети. А сад ми дозволи да завршим
ову опроштајну реч.
Мила моја Даринка! Верна супруго! Паметна
и верна домаћице! Ретка доброто! Оличена вр-
лино! Светлости мога живота, која се клониш

133