Page 128 - Zaboravljeni Prota
P. 128
БЕСЕДЕ
На опелу у цркви надлежни свештеник г. Ду-
шан Весић (био је катихета крушевачке гимна-
зије, врбнички парох, Солунац, свештеник у цр-
кви Лазарици 1918-1945. године, сарадник Хри-
шћанског весника, п. п.)одржао је следећи говор:
Ожалошћена породицо и пратиоци,
Сматрам за дужност да се као свештеник и
колега уваженог проте Милуна Стојадиновића
опростим са његовом добром и племенитом су-
пругом Даринком, која га је пратила кроз његов
живот педесет година и била му искрен и веран
помагач у његовом тешком пастирском раду.
Она је поред тога што је била узорита супруга
била још и нежна и добра мајка, која је цео свој
живот посветила васпитању и нези своје деце
која су добро збринута, и нези и васпитању сво-
га унука Радослава који је рано остао без своје
добре мајке, а њене кћерке Зорке, те му је она је-
дновремено била и баба и мајка.
Покојна протиница рођена је пре 69 година у
Трстенику у патријархалној кући Гајића, где је
од ране младости васпитана у религиозном и
српском духу, да је после као сапутница свога
мужа била узорита супруга, мајка и ретка дома-
ћица, те је свуда где је њен муж службовао слу-
жила за пример у сваком погледу.
Био сам мали кад је уважени прота Милун
био са службом у Крушевцу као ђакон и у Вели-
кој Врбници као парох при цркви којој је и моје
село припадало. Колико је покојна Даринка тада
као млада попадија уживала углед и поштовање
128