Page 128 - Zaboravljeni Prota
P. 128

БЕСЕДЕ


                 На опелу у цркви надлежни свештеник г. Ду-
              шан Весић (био је катихета крушевачке гимна-
              зије, врбнички парох, Солунац, свештеник у цр-
              кви Лазарици 1918-1945. године, сарадник Хри-
              шћанског весника, п. п.)одржао је следећи говор:
                 Ожалошћена породицо и пратиоци,
                 Сматрам  за  дужност  да  се  као  свештеник  и
              колега  уваженог  проте  Милуна  Стојадиновића
              опростим са његовом добром и племенитом су-
              пругом Даринком, која га је пратила кроз његов
              живот педесет година и била му искрен и веран
              помагач  у  његовом  тешком  пастирском  раду.
              Она је поред тога што је била узорита  супруга
              била још и нежна и добра мајка, која је цео свој
              живот  посветила  васпитању  и  нези  своје  деце
              која су добро збринута, и нези и васпитању сво-
              га унука Радослава који је рано остао без своје
              добре мајке, а њене кћерке Зорке, те му је она је-
              дновремено била и баба и мајка.
                 Покојна протиница рођена је пре 69 година у
              Трстенику у  патријархалној  кући Гајића,  где  је
              од  ране  младости  васпитана  у  религиозном  и
              српском  духу,  да  је  после  као  сапутница  свога
              мужа била узорита супруга, мајка и ретка дома-
              ћица, те је свуда где је њен муж службовао слу-
              жила за пример у сваком погледу.
                 Био  сам  мали  кад  је  уважени  прота  Милун
              био са службом у Крушевцу као ђакон и у Вели-
              кој Врбници као парох при цркви којој је и моје
              село припадало. Колико је покојна Даринка тада
              као млада попадија уживала углед и поштовање

                                     128
   123   124   125   126   127   128   129   130   131   132   133