Page 134 - Zaboravljeni Prota

своме западу, а мене остављаш у мраку! Нема
више твога милог погледа, ни умилног гласа ни
мудрог разговора! И гле чуда: мада си у мом и
дечјем наручју издахнула и ја сам ти свећу
упалио, ипак ми се чини неверица и питам се је
ли ово истина? ‒ Како се то догоди? ‒ И како ћу
ја поднети бедни остатак живота без тебе?! ‒
Али као што обоје верујемо, има живота и после
гроба, вечног духовног живота. И ми ћемо се
опет видети на небу, у бескрајним висинама
више наше атмосфере и више свију звезда. Да то
је истина, тврди највећи ауторитет свих векова ‒
Богочовек Христос и Његово свето Јеванђеље. А
тамо међу милијардама душа има ко да те
причека. Тамо је наша мила Зора, која те жељно
чека у духовни загрљај. Тамо су наша невина
деца, тамо је твоја добра мати и други наши
сродници, а тамо ћу и ја доћи. А дотле ако Бог
поклони, виђаћу те у сну и с тим ћу се задо-
вољити...
Волела си царски Крушевац и жеља ти је ис-
пуњена. Провела си овде негда три године као
ђаконовица и сад неко време као протиница. До-
чекала си доста лепу старост, и децу нашу добро
збринуту и одраслу унучад. Видела си овде
наше ново имање и у њему си душевно уживала
и ‒ с тим буди задовољна. Јер противу Божјег
промисла нико се не може борити. И мада смо
се још у току твога боловања опростили, и ти си
нашој деци поделила твој матерински благослов,
ја се и сад овде с тобом поново опраштам. Опро-
сти ми и нека ти је просто! Знај да те никад нећу
и не могу заборавити ни прежалити. Ја ћу се
овде на земљи увек молити Богу за тебе; а твоја

134