Page 129 - Zaboravljeni Prota

и код сељанки, које је она упућивала у ручном и
домаћем раду, као и код свих оних жена с који-
ма се дружила, види се из овога: што су ми и
моја мајка као сељанка која је долазила у додир
са покојном Даринком, а доцније и моја покојна
ташта која је била комшика и другарица покојне
Даринке, о њој причале најлепше, и што се и
данас многе старије сељанке из Велике Врбнице
и околине сећају ње и њеног рада, те је и данас
помињу као ретко добру жену. Њој као тадаш-
њој младој попадији то је остало као најлепша
успомена и радост, те је и то био разлог да заво-
ли Крушевац и околину, па је већ неколико го-
дина изјављивала своју жарку жељу да се под
старост настани у Крушевцу, јер је то место за-
волела изнад свију других места као прво место
службовања свога мужа у свештеном чину. И та
жеља најзад испуњена јој је, и сва је била срећна
кад је њен муж уважени прота Милун подигао
кућу у Крушевцу (Пећска улица, број 12, п. п.) и
ту се са њом као умировљени парох лесковачки
преселио да живи. Но, на жалост та њена радост
није била дуга и није јој се дала прилика да у
миру дуже проведе последње дане са својим
мужем у Крушевцу и његовој околини. Тешка
болест брзо је скрхала њен пређе завидно јак ор-
ганизам, те је јуче у свануће на рукама свога не-
жног супруга, свога јединца сина Боже, своје
две кћери Руже и Милице и снахе Љубице испу-
стила своју племениту душу озарена радошћу и
осмехом што су сви на окупу код ње и што је
пред смрт сазнала, да је и њен мили унук Раде,
кога је она особито волела, збринут јер је успе-
шно завршио Војну академију и постао официр.

129