Page 130 - Zaboravljeni Prota

Уважени и драги оче прото!
Ви који већ педесет и више година као добар
слуга Христов у оваквим приликама пружате
утехе и тешите ожалошћене парохијане утешите
и себе тим истим утехама, а Ви најбоље знате
где је наша утеха и нада. Том утехом утешите и
своју драгу децу која губе своју драгу мајку, то
мило и слатко име за свакога од нас.
Покојну протиницу нека Бог помилује и нека
јој да рајско насеље, које је она сигуран сам за-
служила, јер је целог свог живота била добра,
побожна и племенита, и свој дати јој од Бога
талант устостручила. Бог душу да јој опрости и
вечан јој покој у царству славе! Амин.

+ + +

А на гробу пред саму сахрану ја сам се с њом
опростио следећим говором (имровизо):

НА ИВИЦИ ГРОБА
Опроштај са својом умрлом супругом.
Слика срца и тенутка.

Сломи се једно крило моје! И нема више
лабудова полета. Паде венац радости и утехе
моје! И најлепши цвет на њему увену! Утрну
звезда моја! Изгуби се златна јабука. Камен дра-
ги паде у море. Оста Месец без Данице. Оста
сув босиљак без мирисне руже! Одлете благодат
и посрну кућа моја. Сатка нежност, силна му-
дрост, мио глас и говор, тактичност у свему, ку-
ћни поредак и поуздање моје ‒ ишчезе као дим!
О како је вечност близу до садашњости ‒ само

130