Page 132 - Zaboravljeni Prota
P. 132
већ Ти хвала што си је и досад поживео! Али Те
молим Створитељу: прими душу њену у Твоје
руке и по бескрајној милости уведи је у Твоје
царство небеско! Поклони јој рајско насеље, јер
верујем да је то она заслужила. Јер Ти Господе
најбоље знаш, да ми је она за педесет година
нашег брачног живота била незаменљива помо-
ћница у мојој тешкој пастирској служби, била је
весталка која је огањ побожности стално чувала
да се не угаси и тиме моју ревност у раду за
славу Твоју и за добро народа одржавала да не
клоне. И за све успехе моје које сам у бури
живота постигао на пољу мога рада ‒ она има
половину заслуге. Зато је помилуј Господе! А
мени дај снаге да могу овај тешки бол пребо-
лети.
Друго се обраћам вама, браћо свештеници, и
захваљујем вам на почасном чинодејству ‒ пра-
тњи и опелу у историјској цркви Цара Лазара!
Ваша другарска пажња према мени и према
покојници остаће у мојој души увек као драга
успомена и подстрек за нашу обавезну љубав у
међусобним односима; љубав која ће нас при-
казати као праве Христове следбенике из којих
зрачи светиња, подићи нам углед у народу и
корисно утицати на успех у нашем узвишеном
позиву.
Треће се обраћам вама, уважени грађани,
који чим сазнасте за моју трагедију дођосте у
посету, седесте дан и ноћ поред њеног смртног
одра и на опелу и пратњи присуствовасте. Хвала
вам! Бог нека вас награди за ту хуманост вашу.
132