Page 155 - Zaboravljeni Prota
P. 155
понекога блесана, који је уобразио себи, да се
„креће с временом”, и да нешто много зна, па се
подло подсмева религији и њеним представни-
цима: свештеницима, „поповштини”, „мантија-
шима”! Војска је оваквих врло велика. Зато човек
на сваком кораку долази до уверења да зла има
више него добра, да има више ђавола него ан-
ђела. Ту ћете у тој атеистичкој војсци наћи из
свију редова „сувремене људе” почевши од шу-
стерског шегрта, ћеремиџије и механџије, па до
неких правника, лекара, учитеља и предавача ‒
хоћу рећи професора у гимназијама и великим
школама. Наши млађи људи кад на запад оду
ради науке и вештина, они за пет и више година
свога образовања тамо, скоро никад и не иду у
цркву, нити слушају предавања и по неког бого-
слова, а ваљда никад и не мисле о Богу и о небу.
Допунивши своје образовање у Европи наши
млађи људи по повратку у отаџбину заузимају
места наставничка, лекарска и опште места пр-
вака и вођа нашега друштва, и они сад уче друге
науци и вештинама, али скоро свагда без вере
или као равнодушни према вери, а често и пре-
зирући науку Светог писма! А кад их неко за-
пита, зашто тако раде, обично одговарају, па још
често и са подсмехом, „да су сви вероиспо-
ведни предмети гола митологија, а свештеници
њени притворни служиоци”! Па не само ови,
него и они, који овде у отаџбини сврше какве
школе, већином тако се исто понашају према
вери и цркви ‒ ако не још и горе. Но да ли је
баш тако као што они кажу? Па рецимо да је
баш и хришћанство митологија, али откуда они
то знају? Јесу ли га озбиљно проучили? Знају ли
155