Page 156 - Zaboravljeni Prota

добро историју хришћанства?! (О сувременом
вероисповедном стању у Србији од протосин-
ђела Фирмилијана, стр. 9 и 10). У овој атеисти-
чкој војсци докле су једни строго научени и ра-
зним теоријама „наливени”, као вешти приро-
дњаци, геолози, биолози, физиолози, социоло-
зи... ‒ дотле су други опет „практични људи”,
који правим оком гледају на свет! И заиста мени
је за дивно чудо, откуда се у данашње време
излеже оволико ироније према вери уопште?!
Дух данашњице не обраћа пажњу на веру и сву-
да где јаче, где слабије, где отвореније, где при-
кривеније иде се противу религије гадним ома-
лаважавањем. За садање „просвећено” доба ре-
лигија се сматра као излишна и као неспособна
да задовољи „потребе данашњице”. Куд год се
окренете, свуда су наперене стреле противу ре-
лигије! Свет хоће све нешто ново и зато не мари
толико за она начела духовнога живота, која
проповеда религија. Мисао је претворена у про-
сто осећање (а осећање у некакво треперење), а
вера у праву будалаштину. Уместо Бога, прво-
битног, свемоћног и премудрог духа, који је
узрок света, узета је слепа случајност ‒ а сва
природа претворена је у неки бесмислени ме-
ханизам. Чисти морал као драгоцени бисер по-
тонуо је у песак превеликога и бурнога мора жи-
вота. Сваки се готово неуморно стара, како ће се
што пре дочепати великога положаја и како ће
се што више и боље златом накљукати, као да су
блага природе бачена на грабац како ће се што
пре уништити и као да она црева што су злата
пуна никада неће иструлети! За праву светлост
уму и за прави и вечити мир души слабо се ко

156