Page 29 - Zemlja s nadimkom

једро „к’о дулек”, како ми је препричавала сан. По-
сле смо пили јутарњу кафу, смејали се сну и били
срећни. „Никад се не зна. Можда ће и бити деце
код нас”, прошапутао сам јој на уво и пољубио је у
врат. Онда сам изашао до пијаце. Тамо сам срео
школског друга и с њим попио још једну кафу, уз
јутарњу штампу. Али вест дана чекала ме код куће.
Жену сам нашао обешену. Потрчао сам да јој врат,
који сам љубио то јутро, ослободим од конопца.
Пожелео сам да је и ово сурогат, али она није да-
вала знаке живота.

30