Page 32 - Zemlja s nadimkom
P. 32
ЦРНОГОРАЦ
Само да сутра положим и тај марксизам. Нема
тежег испита на мом факултету. Професор је Црно-
горац. Он је као омладинац завршио политичку
школу у Кумровцу. Зна тај шта ради. Сад га бирају
за декана. Летос сам у Боки чуо да код њих постоји
једно пророчанство: „Кад свуда падне комунизам,
сачекајте још педесет година па ће то исто бити и у
Црној Гори.” И Римско царство је дуго испуштало
душу. Кад човек боље размисли, и право је да се
тоталитарци муче пред смрт. Лепо вели народна:
„И Бог бира.” Ја нисам ни знао кад сам бирао факу-
лтет за њега. Тек, после сам чуо за Црногорца.
„Имаш ли неку везу?”, питали су ме старији сту-
денти кад су ме плашили с њим. Добро, бруцоша
увек то и сачека на факултету. „Видећеш ти кад
дођеш у трећи разред”, плашио ме је кад сам пошао
у школу старији друг из детињства. Уосталом,
сејање страха код нас је и традиција. Мада Црно-
горац није тако изгледао. Први пут кад су ми га
показали, нисам могао да верујем да је то тај човек.
Његов опис који сам пре тога чуо одударао је од
онога што сам имао пред собом. Тај човек је био
исти Гића Четник. Тако смо у нашем селу звали
човека који је био интедант за време рата код
Драже Михајловића. Он је волео да се хвали, чак и
у то Титово доба, како је Чича обожавао његов
војнички пасуљ. Имао је карактеристичан ход. Кад
га нико не би гледао, он се није ни контролисао, је-
33