Page 73 - Zemlja s nadimkom

УЧА

Тако, нек уђе у Дневник, на крају рата, и то.
Нек’ се зна да смо с вером у Бога ослободили Бал-
кан од Турака. А Он нам је у свему несебично по-
магао. Да прочитам још једном за себе, а има ко ће
сутра ово читати мом народу.
„Недеља, 11. август, Врање:
У вароши сам се нашао са господином Проти-
ћем и калуђером Валеријаном – професором у Гим-
назији. Били смо у хотелу Врање, где дођоше и се-
доше за наш сто пуковник господин Миливоје Сто-
јановић, командант Пука кнеза Лазара и др Руви-
дић. Разговарали смо о рату, о вери код војника и
официра, о утицају рата на побожност и веру. При-
чао је пуковник, а и ми, о доживљајима за време
рата и борбе. О духу цара Лазара који прати свој
пук. Како је добро пролазио; о грому и другим слу-
чајевима. Како су поједини, који су псовали, ги-
нули итд.”
А помагао нам је, богами, и Свети Сава. Ево,
како смо га ми српски војници испоштовали ове го-
дине, у Дневнику све лепо пише. Добро је што сам
био упоран да све запишем!
„Свети Сава, понедељак, 14. јануар 1913. го-
дине, Мустафа Паша – Кади Кеј:
У пет сати ујутру стадоше кола пред кућом из
којих изађе Илија и донесе карту од Пере и цедуљу
од командира у којој вели за дивизијареву наредбу
да господин Протић и ја одемо у Кади Кеј до девет
сати. Спремимо се, попијемо чај и у пола шест

74