Page 72 - Zemlja s nadimkom

размислим, можда се то он јео у себи. Сестре су се
поудавале и отишле одавде, на север. Дођу, по-
некад, да се згреју овде на југу, ту где су рођене, у
топлијем крају. Зову и мене да се придружим њи-
ховом сеобном јату. „Брацо, зар не видиш да наши
нису довољно далеко избегли”, убеђују ме. Ја сам
се заинатио и не мрдам одавде. „Код нас, на Запа-
ду, не би те ни тако надевали надимком к’о овде”,
упорне су. А ја се љутим и на њих и остајем овде.
Има више мог имања један потес по имену Алба-
нија. Кад сам највише љут, изађем ту, пушим и гле-
дам у небо. „Само што није”, мислим се. Пре-
бирам погледом кишне облаке. „Пашће”, храбрим
се док лежим у својој њиви, и размишљам о свему
као ово сада, на испуцалој земљи која давно није
видела добру кишу.

73