Page 70 - Zemlja s nadimkom

стајао још бржи. Потрчао бих и јурио право на
њих. Била су то сада, већ, јата птица која сам по-
дигао својим трчањем из жита. Наоружан том сво-
јом авијацијом трчао сам даље. Био сам као стрела
у житу. За мном је остајао не траг, већ, стрњика и
покошено поље. Била је то моја борба прса у прса с
комбајнима, који би остављали за собом траг поко-
шеног жита, и велике џакове. Био сам брз к’о стре-
ла. Одавно немам те лаке ноге. Брзе су ми само
руке. Пред собом мирно гледам пшеницу у класју,
како се њише на ветру. Моја стрела се одавно с
неба стрмоглавила овде, у сред житног поља, где
напорно радим да се прехраним. Уморан сам до
кости. По цео дан на сунцу жањем, гутам прашину,
знојим се, увезујем џакове. А комбајн газили ли га-
зи мојим дечачким злаћаним житним пољима.

71