Page 54 - MILISAV IZ JOŠJE
P. 54
отвори врата својој секретарици без одела и га-
ћа. Она скроз гола изађе у тињу. Тресе се ки
озебло куче, све гледа у воду, тако ју срамота
од нас. Нагузи се он, с опроштењем, те ти пре-
бра оне њене џопке по кола.
− Еве, обуци!
− Немог’ од ову децу!
− Шта је, шта гледате! – окрену се он на нас
– Марш кући!
− Немој тако с њи! Спасли су ни живот! По-
вуци ручну, и там’ у кола – показа руком – и у
себе!
− Милисаве, нећу ти други пут понављам –
закорачи онако сплетен у колена сас панталоне
ка нама, пет пара не даје што му све виси – ни-
си ме видо, нисам те видо!
Радојка ме узе за руку, па ајд’ кући. Нисам
’тео због њу, иначе ми било дошло да га лепо
гурнем у коприве.
Е ондак је чича Богомир претер’о сваку ме-
ру. Попио је све живо, укачио се на астал и сву
ноћ певао. А кад би пред зору, он ти се про-
дере:
Скидај тог вашљивка са зида!
− Еве одма скидам! – приватио се Тиодор
столице.
− Нећу да чујем у моје куће! – успротивио
се домаћин.
− Тај се навашљивио по затвори пре рат!
− Има га залијемо сас прашак, севап је!
53
