Page 85 - MILISAV IZ JOŠJE

− То ти много боље, там’ има сам’ ћебова-
ње. Набију ти коњско ћебе по врс тебе па се из-
ређу те бију сви у спаваоне, ал’ то није ништа!
Тако ти се ја врати у касарну све певајући.

Следећи месец стигне ми телеграм од кућу:
− Постао си отац! Филип му је име!
Е ондак сам залепио фластер на уста!
− Има све о’де да издржиш! Ако треба и
атомски с лева и с десна, сам’ дидеш код куће!
– тако сам се баш зареко.

Ја нисам ни знао шта се све издешавало там’
у породилиште. Тиодор ми рек’о тек кад се
врати из армије.
− ’Тели ти отну сина! – тако ми баш рек’о,
там’ дол’ код реку кад смо косили.
− Куј да га отне? Шта причаш? – нисам
мог’о да верујем ништа.
Презубио деда, баца на масу, излапео, шта
ли? – помисли се испрвице.
− Како куј, па лекар! Онај од метар и жи-
лета, што воли се коцка!
− Откуд па ти знаш, кад ниси био там’?
− Мене рек’о ратни друг!
− А одакле ти па он зна?!
− Његов ти је унук лекар баш у породи-
лиште!
− Добро, деда, добро! – прекидо га ја.
Овај ће још мал’ да прича да му Цар Лазар
род, ки онај гуштер у војске што ми шапн’о да

84