Page 21 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje

− Слобода народу! − отпоздрави први мили-
цајац.
Народ, упарађен за сабор а разасут по широкој
посматрачкој кружници, је ћутао. Није било време
да се било шта каже. Од негдашњег правила: „Ми-
сли својом главом”, сад је настало ново: „Мисли у
својој глави.” Један дечак се отрже мајци и приђе
милиционaрима. Уплашена жена притрча да га ух-
вати за руку и привуче к себи.
− Нека, снајка, нека. Дете треба боље да види
социјалистичко васпитање − прозбори милиционaр
и започе шишање.
Јордан Миловановић је мирно седео на столици
док су одсечени праменови његове косе падали по
порти. Прошле године је почео да пушта косу, па
када је видео како је таласаста и лепа одлучио је да
је сачува. Није ни слутио да ће због ње постати
епицентар највећег сабора у свом родном крају.
Милиционaри су у његовој дужој коси видели јасну
асоцијацију на младићеве ујаке, који су били Дра-
жићевци.
− Пустио би ти и браду ко прави четник, ал’ је
још немаш – церио се најстарији милиционaр.
Јорданови ујаци били су браћа Предраг и Ненад
Ристић из Средњег Статовца.

Мој парохијанин Ненад Ристић рођен је 1924.
године у топличком селу Средњи Статовац. Крајем
зиме, 15. марта, 2009. године разговарали смо у мо-
јој библиотеци. Сунце се тог дана дуже задржало
на промрзлим гранама, покушавајући да их утопли.
Чика Неша је седео крај мог радног стола са ком-
пјутером и сећао се ратних дана у своме родном
селу. Мене је као свештеника поштовао на ста-
рински начин – узимање благослова од свог паро-
XX