Page 30 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje

срески затвор, а Дражу не. Тих дана је објављена
амнестија. После месец дана проведених у лескова-
чком затвору Ненаду је саопштено да је слободан.
Предраг је био четири месеца у Лесковцу, па су и
њега комунисти пустили кући. Социјалистички ис-
тражни поступак био је завршен. Браћа Ристићи
нису имали на својој души никаквих дела која би
их теретила пред судом. Ненад је, убрзо, отишао на
трогодишње служење војног рока у Словенију. По-
сле осам година изгубљених у ратном вихору и Ти-
товој армији Ненад Ристић је, заувек, отишао из ро-
дног краја и запослио се у Крушевцу, 1950. године.
Таса и Предраг су, тих година, брутално при-
моравани да уђу у СЕРЕЗЕ. Један удбаш је Дражи,
у чаиру, гурао цев од пиштоља у уста претећи: „Ти
одржаваш везу са четницима.” Тројица Дражиће-
ваца одбили су да се предају комунистичким вла-
стима. Били су то: Добрица Симић из Горњег Ста-
товца, Чапрић из Арбанашке, и још један одметник
од комунистичке власти коме се чика Неша није
могао сетити имена, док смо наш разговор при-
водили крају. Топлички послератни хајдуци, одме-
тници од нове власти, скривали су се по оближњим
шумама све до почетка шездесетих година. Тада су
комунисти успели и последњег краљевог војника,
који је држао своју предратну војничку заклетву, да
ликвидирају.
Таса Ристић умро је 1960. године, а његов син
Предраг-Дража 1979, у својој педесет другој годи-
ни живота.

Село Статовац тридесетих година прошлог века
имало је преко сто ученика у четири разреда ос-
новне школе. Овде су на наставу долазила деца из
Ђуревца, Богојевца, Власова, Пролома, Горњег,
XXIX