Page 27 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje

лики ауторитет, највећи после оца. Одступање То-
пличана после Власенице било је све теже. Браћу
Ристић, са њиховим земљацима, заробили су Нем-
ци код Завидовића. Капетан Божа Ивановић са јед-
ним делом својих војника није био заробљен. Ус-
пео је да утекне Немцима. Ненад Ристић од тада
њему и преосталим саборцима заувек губи сваки
траг. У Завидовићу је са чика Нешом у логору би-
ло затворено преко сто заробљеника до Божића, а
потом су их Немци возом транспортовали за Грац.
У Славонском Броду на железничкој станици, док
су чекали воз за логор, један усташа је покушао да
их побије бомбама, али их је спасио немачки вој-
ник који их је спроводио у логор. У Хрватској, док
се воз кратко задржао на једној штацији, младић из
села Бреговине код Житног Потока на кратко је
сишао из вагона и више се никада никоме није ја-
вио. По доласку у логор, Јужни и Северни у Гра-
цу, најпре им је организовано купање. Ненад је та-
да видео своме брату на леђима поцрнеле флеке –
ране од вашака.
− Нешо, ти си као живи костур − рекао му је по-
сле купања један од ратних другова.
Сутрадан је Ненад Ристић први оболео од пе-
гавог и трбушног тифуса. Предраг Дража Ристић и
остали Топличани разболели су се следећих дана.
Лечелила их је Соња Украјинка, која је била заро-
бљеник као и они. Она је остваривала контакт из-
међу болесне браће који су били раздвојени по ло-
горским баракама. Савезничка бомбардовања била
су свакодневна. Бомбе су падале на варош, а 18.
фебруара 1945. године као колатерална штета са
лица земље нестала је Нешина логорска барака. Он
је после силног удара бомбе у непосредној близини
бараке са својим лежајем летео дванаест метара у
XXVI