Page 25 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje

устаници одбили да се предају. Партизани су на-
ставили са оружаним нападом на школу све до сва-
нућа. Тада је пала још једна жртва комунистичког
терора. Био је то поручник Мића Симић, заменик
капетана Боже Ивановића. Он је био родом из
Горњег Статовца, где се и склонио почетком рата.
Пред зору су партизани обуставили напад на школу
и повукли се у шуму. Окупљени народ се, тек, тада
могао вратити својим кућама. Сутрадан је сахра-
њен поручник Мића Симић у свом родном селу.
Њему је породица подигла надгробни споменик,
тек после Титове смрти. Овај обелиск је убрзо по
постављењу полупан, а људи који су учествовали у
подизању споменика су ригорозно ислеђивани и
кажњавани. Рабаџију Александра Симића-Пека, ко-
ји је од прокупачке железничке станице превезао
на својим колима споменик који је стигао из Бео-
града, милиција је језиво малтретирала. Поручник
Мића Симић био је последња жртва комунистичког
терора у овом делу света до пред крај рата 1944.
године. Божа Ивановић је истрајавао у својој стра-
тегији да престане братоубилачки сукоб, а кому-
нисти нису више смели да ударе на сада већ орга-
низован народ или Другу топличку бригаду. С је-
сени 1944. године, Божа Ивановић доноси своју до
тада најтежу одлуку, да са својом народном вој-
ском пред надолазећим комунистима одступи из
родног краја у правцу запада. Браћа Ристићи, ко-
јима се у току 1943. године придружио и Ненад,
тада крећу на више стотина километара дуг пут.
На Митровдан су били у Ивањици, а на Светог
Аранђела у Пљевљима. Дрину су прешли преко ви-
сећег моста кога је начинила пољска стража, код
села Дрињаче у близини Вишеграда. Било је веома
хладно. Река се прелазила по мрклом мраку преко
XXIV