Page 28 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje

даљ. Од петнаест болесника из бараке тројица су
погинула, а било је и рањених. Чудом Божијим, Не-
наду је само малић прст на руци био лакше окр-
знут. Топличане и све остале логораше из Граца ос-
лободили су Руси, 9. маја 1945. године.
Кад је логор расформиран Ристићи су пошли
кући, а њихов десетар Бранко Станковић, комшија
из Статовца, упутио се у супротном правцу, ка Бру-
ку. Он је свој животни пут наставио у Америци. Од
Граца до Цеља Топличани су путовали возом, у
сточним фургонима. Овде су морали своје путо-
вање да наставе пешице. Један наоружани бугарски
војник покушао је да опљачка браћу Ристић.
− Милан Топлодолски, директор гимназије у
Софији, наш је чича – прозборио је Ненад.
– Даскал ми беше – одговорио је Бугарин и пу-
стио их.
Спасли су се Бугарина, али од једног младог
партизана нису. Он је Ненаду наредио да се изује
да би му узео енглеске цокуле, које је он успео за
цигарете да купи од једног Швабе у Грацу. Чика
Неша је наставио путовање бос. Од Цеља до Срем-
ске Митровице пешачили су дванаест дана. У коло-
ни повратника из нацистичких логора било је мно-
штво људи. Житна поља, успут, била су полегла од
мртвих младића, мобилисаних за борбу из топли-
чког и моравског краја. У Загребу их је препознао
партизан Ђорђе Вуковић из села Богојевца код
Средњег Статовца:
− Аха, сад сте наши. Руке у вис Дражићевци! –
заповедио је.
− Идемо из заробљеништва, брате − отело се
Топличанима.
Партизан се, на трен, предомислио и пустио их
да наставе пут. Није их пријавио властима.
XXVII