Page 95 - Zaboravljeni Prota

ва, коме желим свако добро од Бога, јер се врло
лепо опходио са мном.
Хасково је мала варош у једној дубодолини
кроз коју протиче једна мала река. Ту остасмо
неко краће време, па после хајд’ натраг на ста-
ницу Раковски и даље возом у Нову Загору, па
онда даље у Стару Загору и даље у село Горње
Паничерево (Чанакчибања), где нас сместише у
једну дрвену бараку, тек довршену. То је село
на реци Тунџи спрам вароши „Казанлук”, на до-
гледу чувеног „Шипка Кланца” из борбе Руса и
Турака, кад је пала Плевна. Ту је „Розова до-
лина”, где се гаје руже и производи чувено „Ро-
зово масло - скупоцени ружин мирис”. Ту оста-
смо годину и по!

СТАЊЕ У ПАНИЧЕРЕВУ

Јад и чемер тамо поднет не може се описати.
У току времена подигоше још неколико барака
и силно робље довукоше. Било је ту официра и
попова наших и румунских, па муфтија и хоџа
који су србофили; било је ту доста простих вој-
ника, учитеља, лекара, трговаца, занатлија, се-
љака и много грађана, па чак и неких жена! За
постељу, голе даске. Храна као за свиње: у ка-
зане од по сто килограма ставе по два - три ки-
лограма пасуља који плива у води горе - доле и
ту се стављају разне траве, купус, пепељуга,
штир, патлиџани, трули краставци, тикве итд.
Права свињска мећа! Кад се по који пут добије
тзв. „бунгур” (кувана пшеница), то је била по-
сластица. Хлеба увек недовољно. Таин као до-
бра песница и то више проја кукурузна, него од

95