Page 117 - Zaboravljeni Prota

мњење веле, са успехом. Штампао сам у брошу-
рама и неколико засебних беседа и расправа као
нпр. Пут ка Спаситељу, Побожност и патри-
отизам, Ускршња размишљања, Будућност
Словена, На рођендан Краљевић Петра итд. Ако
буде још века, све те радове и многе друге у ру-
копису мислим да скупим и штампам у једној
повећој књизи.
Црква ме је одликовала: црвеним појасом,
похвалницом Светог архијерејског сабора (још
за време блаженопочившег митрополита Миха-
ила) и епископа нишког г. Доситеја, протском
камилавком и протојерејским чином (пре 15 го-
дина); а држава орденом Светог Саве петог и че-
твртог степена.
За време окупације у Светском рату повла-
чио сам се са породицом до Призрена и видео
сам улазак бугарске коњице у Призрен, па се до-
цније преко Урошевца и Скопља после огромне
патње опет вратио кући у Лесковац, баш на Ба-
дњи дан у свануће, и одмах сам интерниран у
Бугарску. А дотле су многи моји другови звер-
ски поубијани! Да се нисам повлачио, први бих
ја погинуо. У Призрену потпуковник Пејев даде
ми „открит лист”, објаву за путовање, али ми га
у Скопљу одузе војни детектив, неки Попов.
Свирну у пиштаљку да дође војник са пушком и
ножем на пушци и стражарно ме спроведе у ко-
мандантство рекавши војнику: „Ако само една
крачка мрдне на ванка, тргни му куршум и фрли
во Вардар!” А градоначелник Златарев који се
беше распртио у нашем окружном начелству у
сред канцеларије трже на мене каму са стола гр-
дећи Србе најгорим изразима! Узалуд сам му ја

117