Page 118 - Zaboravljeni Prota

доказивао да је ово што се догађа једно болесно
стање, једна политичка грозница, једна непри-
родна и пролазна појава, јер смо ми браћа по
крви, и по језику и по вери. Руди словенска зора
и успоставиће се наша слога, кажем му ја. А он
цикну као бесан рис: „Каква братја? Пречи су
нам Турци и Цигани него ви Срби! Сушто (исто
тако) и Англичани и Френци (Енглези и Фран-
цузи).” Банка наша једва се могла променити за
3 до 4 лева, а намирнице страшно скупе и готово
нестале. Напољу цича, а дрва се на кантар ку-
пују. Врбовина динар килограм! Ни да се огре-
јеш, ни да се опереш, нити да штогод скуваш.
Стан, једно пусто сопче јеврејско пуно стеница,
плаћам по банку нашу дневно. И кад се све ис-
црпло, притекла нам је у помоћ енглеска мисија
у лицу племените Леди Пеџет. Најзад губер-
натор јужне Србије генерал Рача Петров у кога
још не беше умрло човештво даде ми дозволу,
да могу возом отићи „на кашта да одведем се-
мејство воф Љасковец”… И после три године
проведене у ропству под неописано тешким око-
лностима у сваком погледу, вратих се опет кући
у Лесковац.

118