Page 121 - Zaboravljeni Prota

НАШИ ЈУБИЛЕЈИ

Било је и јубилеја ведрих и облачних,
светлих и мрачних. Десету годишњицу моје слу-
жбе и нашег брака прославили смо скромно.
Двадесет и пету годишњицу „Сребрну свадбу”
прославили смо још боље у кругу пријатеља. Че-
трдесету годишњицу службе прославих свечано
у Београду са преосталим живим друговима. У
Вазнесењској цркви било је свечано благода-
рење са сходним говором. Потом сликање у по-
рти. И најзад заједнички ручак у дому нашег
класног друга проте Петра Милојевића. А педе-
сета годишњица службе и брака „Златна свадба”
осујећена је услед болести и смрти супруге. Ми-
слили смо да то прославимо на Петровдан 1934.
године, а она умре рано изјутра по Видовдану!
Јер гле Творац је „педом измерио рок нашег тра-
јања на земљи”. И она оде Богу на истину, а ја
остадох изнурен борбом и старошћу да чекам
прославу онога дана и часа, кад ћу је потражити
телом на земљи, поред њене вечне куће, а духом
на небу више материјалног света, изнад сунца и
звезда, да видим где је и како је, па да ову бедну
привременост заменимо вечношћу у заједници!
Но ипак ни педесета годишњица није остала
незапажена. Поред многих усмених честитака од
другова и пријатеља Његова Светост патријарх
сазнавши за тај јубилеј изволео је послати ми из
Сремских Карловаца следећи телеграм: „Проти
Милуну Стојадиновићу, Честитамо педесету го-
дишњицу успелог рада и шаљемо благослов. Па-
тријарх Варнава.”

121