Page 122 - Zaboravljeni Prota

БОЛЕСТ И СМРТ

Целог века свог била је потпуно здрава. И не
памтим да сам имао потребу за лекарску помоћ
ње ради, сем једаред због „песка у жучи” и
оправке зуба. Била је по бањама: у Брестовачкој,
Врањској, Врњачкој и Соко Бањи, но више ради
чистог ваздуха и провода него због болести. Али
од пре две и по године, пред смрт, наступи обо-
лење и то озбиљно. По Божићу 1931. године из-
ненадно дође парализа, шлог, и одузе јој се де-
сна рука и нога, да се једва могла служити њи-
ма! Долазише лекари појединце, и удвојено и
утројено, конзилијум. Прегледаше, мерише при-
тисак, у три маха пуштаху крв у знатној коли-
чини, убризгаваху потребни серум, инјекције,
препоручиваху дијету и даваху рецепте за разне
лекове, медицине, у течности и прашковима. И
тако се бори пуне две године. Са почетка 1934.
године видело се и лаички да нема боље, али од
Васкрса до Ђурђевдана, те године, којекако се
таворило. Чак је успела да посети децу у Бео-
граду и на Умци и да душевно ужива у њима и
њиховом имању. И то је била последња њена
посета њима. На Ђурђевдан било је њено по-
следње сликање са децом на Умци. Видећи да се
болест погоршава, пишем да се одмах врати
кући и она праћена децом дође не у Лесковац
него у Крушевац 7. маја, а ја дођох из Лесковца
да се видимо. Од тада до Видовдана била је на
постељи негована, лечена и понуђена што се
боље могло. Али узаман! Пред смрт се накнадно
испољише и нагомилаше једновремено још не-
колико болести: артериосклероза, запалење бе-

122