Page 127 - Zaboravljeni Prota

колима са кочијашем и коњима у црнини. Деца
су својој милој мајци набавила и леп венац. Код
Косовског споменика одржан је помен. Опело је
било у цркви Цара Лазара. Пред нашом кућом и
над гробом био је опет Помен. И после послед-
њег целивања и сахране ‒ растасмо се. И она оде
у вечност, а ми остадосмо у привремености!

+ + +

Писмене изјаве саучешћа упутише: патри-
јарх Варнава, митрополит загребачки Доситеј,
епископ нишки Јован, епископ жички Николај,
брат Михаило (отац др Милана Стојадиновића)
са породицом, пријатељ Жив. Д. Терзибашић,
ђенерал, начелник артиљерискотехничког оде-
љења Министарства војске и морнарице, кум
Јова Ђорђевић, професор, прота Таса Урошевић
и многи свештеници, Сретен Динић са својом
супругом Евгенијом...
Лесковачки гласник, бр. 28, 1-14. јул 1934.
године, известио је о смрти протинице Даринке:
„Покојница је проживела у Лесковцу 38 година
као ревносна мајка и супруга и оставила трајан
спомен међу познаницима и пријатељима.”

127