Page 36 - Zemlja s nadimkom
P. 36
ПЕРТЛА
Небом, изнад наше куће, одувек су се укрштали
авионски трагови. Те беле пертле на небеско-пла-
вој равни волео сам да посматрам као дете. Небе-
ска ткања бивала су најлепша у сутон. Гаснуле би
пред мојим очима авионске пречице. А онда би до-
летали нови авиони. Цаклили су се на сунцу и
сејали за собом траг. Маштао сам како је лепо бити
у њима и летети. Био је то за мене неки далеки и
недостижан свет. Као што ми је била далека поми-
сао да ћу и ја једном напунити педесету годину, а
што се и догоди ову јесен. Мој рођендански поклон
требао је да буде и мој први авионски лет. Деца су
ми купила карту. Знају да никад нисам летео.
„Тата, бићемо ту у дворишту, кад ти будеш горе”,
смејали су се мојој треми пред лет. Само ми је још
ово требало, помислио сам. Слушао сам од стар-
ијих да човек чим напуни педесету годину, и један
дан, све бива другачије. Деца су осетила шта ме
мучи, па желе да ме охрабре. „За то горе има још
времена”, одговорио сам „наши стари су сви били
дуговечни”. Још је било шале пред лет. Седели смо
у кафеу на аеродрому и уживали у свему. Све
ружне слике из прошлости одавно су биле потис-
нуте, сећали смо се само оних лепих. „Ми нисмо
били голубари, тата”, рекла су деца „па да сатима
гледамо птичији лет. Ти си нас учио да гледамо у
авионске беле пертле. Једно време смо те и звали
наша Пертла.” Онда је дошло време да се раста-
37