Page 35 - Zemlja s nadimkom

вост кад-тад доћи главе. Сад кад се у мог сина за-
љубила она, сви су устали на оружје. Најлепша је у
селу, из најугледније куће, школовала се у граду,
масаџика је, а нашла да се заљуби у Мелезара. То
им никако не иде у главу. Пријатеља су ми довели
до лудила. Прве године није хтео ни да чује да му
мој син буде зет. Сад нема куд. Снајка ми је тру-
дна. Али он још тера своје. Условио је мог сина да
живи код њих, да буде мираџија. Оно, јесте, они су
најбогатији у селу. Коме ће толику имовину? Али и
ми смо живи. Како прихватити тај захтев? Све се у
мени помешало. И то како је све брзо прошло. И
како ме је син слушао кад је био мали. И жеља да
наша кућа има наследника. Мешавина свега у мени
вапи: „Мелезару, не дај се.”

36