Page 37 - Zemlja s nadimkom

немо. Испратили су ме до пасошке контроле и при-
знали: „Био си у праву.” После гледања авионских
путања ја сам децу учио да не одлете далеко од
нашег дворишта, јер смо ми као породица снажно
увезани осећањима. „Наше беле пертле, децо, ни-
кад не заборавите.” И док су им другари стигли и
до Новог Зеланда, моја деца су ме послушала. Ос-
тала су овде. Пасошка контрола је била рутинска,
како би то рекли полицајци. У фри-шопу нисам
ништа куповао. Попио сам још једну кафу, успут, у
кафеу. Конобар је био љубазан. Показао ми је где
је излаз за мој лет. Све се догодило на минут пред
улазак у авион. Сећам се само тих белих пертли на
небеско-плавој равни, а онда су угасла сва моја
земаљска ткања. Срчани удар је био јак. Једва сам
преживео. Сад одмарам од свега, у свом дворишту,
и гледам горе у њих на небу.

38