Page 38 - Zemlja s nadimkom

ЛИПА

Волео сам ту липу. У пролеће би она, чим про-
цвета пред нашом кућом, отварала својим ми-
рисом прозор на мојој соби. Ех, блажени су били
ти свети дани мог раног детињства. Тада нисам
знао да су наши преци липу држали за свето дрво.
Кад би сватови долазили по младу, своје барјаке су
најрадије наслањали на липу. У старој Херцего-
вини младенци би, пре зоре, три пута обишли око
цркве држећи се за руке, док је кум више њих но-
сио липову грану. И овде има липа. Тражим их кад
ме стисне носталгија за родном земљом и забрине
проток мојих година. У овде традиционално време
за чај моји пријатељи знају који ја пијем, па ме та-
ко од скора и зову. Од јуче је то сазнала и она. Реч
је о познаници мојих пријатеља, која живи у Есек-
су. Упознали су нас недавно. Код ње ме дирнула,
на први поглед, њена невероватна сличност са
мојом првом љубављу. Наравно, то јој никад нећу
рећи. Али почео сам да јој причам све друго. Данас
јој показах моју овдашњу липу. Седели смо на клу-
пи, под њом, дуго. Није ми се то давно десило.
Причала ми је о мајци. Детињству. Питала ме је
кога имам код куће. Тада јој испричах да у мојој
соби, свако пролеће, још прозор отвара мирис липе.
У кревету крај њега спава једна девојчица. Драго
ми је да је тако. До скора је у кући живела сама
моја остарела мајка, са својим бољкама ‒ од којих
јој је најтежа то што јој син живи далеко. Успео

39