Page 43 - Zemlja s nadimkom

су нас гладне и жедне пустили да идемо кућама.
Мислио сам да сам ово заборавио. Давно је то би-
ло. Али кад ми јуче дође унук, из подсвести ми
изрони ова слика мог првог робовања. Унук је апо-
литичан. Од скора је члан наших Зелених. Од ма-
лена је волео природу и животиње. Није имао ни
седам година кад је са мном радо ишао на пецање.
Сад се он бори за наше шуме. Прича ми да је то ин
у Европи и свету. „А ми, шта ми чекамо?”, питао
ме. Ноћас ме је пробудило унуково питање. Дуго
нисам могао да заспим. Можда сам и крив што не
остадох дуже у ропству. Лако сам се одрекао нашег
записа, и ћутао о његовој судбини. Тајна милиција
је послала свог дрвосечу. Његово шифровано име
је у нашој, без храстова, голој земљи још непозна-
то, јер нису отворена досијеа тајних служби. Он је
посекао свети запис, пре него што нас „ослобо-
дише”.

44