Page 44 - Zemlja s nadimkom

ЦРВЕНИ

Моји су сви били чланови Комунистичке пар-
тије. Идеолошки је најдаље догурао мој отац, пре-
давао је марксизам. Политички је најбоље стајао
стриц, био је дугогодишњи председник Општинске
конференције Социјалистичког савеза радног нар-
ода Србије (ССРНС). Због тога су према мени сви
били сервилни у граду. Док сам ишао у школу, мо-
ји другови су гледали да буду примећени код мог
оца и положе марксизам, који је тада био озбиљан
предмет. После школовања сви су гледали да се
приближе мом стрицу, како би добили какав-такав
посао. А онда су дошле промене у мојој земљи.
Они људи за које сам највише значио док су се
школовали и тражили посао били су сада, одјед-
ном, моји подсмевачи. Почели су да ме зову Црве-
ни. Марксизам је укинут. Знали су да мој отац
више неће предавати њиховој деци и рођацима. И
да није било стрица, ко зна како бих прошао.
Можда бих у нашој малој средини био нови Ђор-
дано Бруно. Од ломаче нас је спасио стричев поли-
тички инстикт. Он, додуше, никад није ни био ко-
муниста, већ функционер. Зато се тако добро и сна-
шао. У ССРНС је упознао људе из свих сталежа.
Општинска конференција бројала је 105 делегата.
Месне конференције ССРНС давале су 60 делегата.
Веће Месне заједнице делегирале су по два, а мање
једног представника. Друштвено-политичке орга-
низације имале су 20 делегата. Општински комитет

45