Page 49 - Zemlja s nadimkom

ОСЛОБОДИОЦ

У позну јесен увек се тога сетим. Прошле је-
сени све то ставих на папир. Морао сам. Било је то
јаче од мене. Кад сам преговарао с Турцима био
сам свима добар. А сад ме, иза леђа, поспрдно зову
„Ослободиоц”, и смеју се. Тад нисам ни мислио на
себе. Био сам млад, јак, пун снаге. Ушао сам у кру-
шевачку тврђаву, била је позна јесен, свесно став-
љајући главу у торбу. А знали су Турци да сам
имао тајни састанак са Књазом у Крагујевцу. Мо-
гли су ми одрубити главу кад ’оћеш! Па, они ме
нису дали на суд, к’о сад ови моји! Не бих се ја ни
прихватио свега тога да није митрополит Мелен-
тије наредио: „Прими се, слушај Књаза”. То путо-
вање у Крагујевца, код Књаза, нећу никад забор-
авити, јер сам се смрз’о. Мени су увек ти рани мра-
зеви најтеже падали. Док се не свикнем на зиму
знам да дрхтим и у заветрини. Сећам се да сам јед-
ном у манастиру Миљкову, нисам имао више од се-
дам-осам година, прозебао до смрти. Калуђери, код
којих сам се учио писмености, знали су да сам
зимогрожљив. Али ја сам хтео да будем као они, да
што пре уђем у свет одраслих. Остао сам у цркви
до краја Свеноћног бденија, а мраз је учинио своје.
Моји табани су, пред зору, извукли сву студ из ка-
меног пода хладног манастира. Лечили су ме до
пролећа. Тек кад сам се добро осунчао пред кућом,
тада су моји живели у Баточини, живнуо сам.
Додуше, коначили смо у Каленићу, на путу за Кра-

50